I kao da cujem odbrojavanje

tri, dva, jedan

mozdana detonacija stize

manifestacija skupljenih frustracija

stvarnost je halucinacija, smisljena zajebancija



Mala nocna recitacija

rebus ne da da se resi

orgulja jezivo svira, bal vampira

Hitchkok se smesi

znaci besnila, prostorija se stesnila

zivci na ivici



U glavi misao o samoubici na granici

zadnji redovi na zadnjoj stranici u groznici

iz coskova vremena

na oci javlja se vizija



Buducnost paracin-kula, najvisa zgrada grada

gungula je dole, ostre cula da cuju

koja to nula u pola noci

sprema se da skoci

i okonca svu parodiju zivota

njima na oci



Celi je grad na nogama

sad slazu pricu o mojim dogmama

o tome na kojim sam drogama

bolesna pomama

u vama ni grama saosecanja



Nista manja sranja

ni ove zadnje noci

sklapam oci, jos korak i kraj

a ti, svete, i dalje laj

o tome ko sam i kakva sam nakaza



Decja igra papira i makaza

seces ili budes posecen

teskim recima opecen, iako mi je

zadnja vecer ostacu nedorecen



A nije ni vazno

sve sto sam do sada poceo

bile su ionako kucine

i trice, neveste, skice

gledam dole u masu

i vidim kevino lice



O, majko, molim te, oprosti

vec dugo hodam po trnju nogama bosim

ne umem da se nosim s ljudima losim

da kosim sebe, da prosim

za ljubav, za sve

da sanjam tudje bolesne sne



Jer krvarim iz rane uzasne

jer sipaju mi soli otrovne

te reci proklete

sad nije bitno, kasno je

na kraju, secam se,

nikad ti nisam rekao volim te

da znas da volim te, moja kraljice



Majko, oprosti, ljudske pakosti

vise ne umem da premostim

a lesinari zele kosti

sad su gosti za stolom



Spucan i sjeban alkoholom

oprostajno pismo potpisano bolom

nisam bio srecan

svojom rolom, istinom golom

i pricom sto odavno moja nije



Vucem se kao prebijen, a krijem

pijem, bijem se s uspomenama

na cijem jastuku je sad ona

pitam se dok na crkvi

zvone ponocna zvona



Reci, sta ti znaci razum

u tacki gde ljubav prestaje

zelis slike nazad, al' secanje bezi, nestaje

a noc gluva za jecaje

u ogledalu krivi odrazi



Sve moje male ljubavi

bile su veliki porazi

odlazim i svu tugu sa sobom odnosim

neka svet bude srecan

neka bol ne bude vecan



I ne znam sta je s druge strane

ali mogu da obecam

da ako tamo neceg ima

ovog sveta necu da se secam



O, svete, molim te, oprosti

vec dugo hodam po trnju nogama bosim

ne umem da se nosim s ljudima losim

da kosim sebe, da prosim

za ljubav, za sve



Da sanjam tudje bolesne sne

da krvarim iz rane uzasne

jer sipaju mi soli otrovne

te reci proklete



Sad nije bitno, kasno je

na kraju jasno je

ne gledaj me, ne trpim poglede

pusti me, boli me

odavno hladno je, oprosti



Vec dugo hodam po trnju nogama bosim

ne umem da se nosim s ljudima losim

da kosim sebe, da prosim

za ljubav, za sve



Da sanjam tudje bolesne sne

da krvarim iz rane uzasne

jer sipaju mi soli otrovne

te reci proklete



Sad nije bitno, kasno je

na kraju jedno je

pa cemu sada plakanje

suze il' dve i proslo je

zauvek proslo je



Jutarnje svetlo stidljivo proviruje kroz roletne

i sve misli setne tope se

sunce na presto pope se

i sve je opet u redu

zrak rasteruje mrak



Dasak lak miluje lice

i ni traga ruznom snu

nema samoubice, cvrkut ptice

netremice zurim

kao da sve ipak ima smisao



Par pravih prijatelja, mnogo zelja

poneka sitna veselja

buducnost makar malo belja

nego sto je bila juce

svojim snovima ucen danas necu biti utucen



I ne znam otkud mi snage,

al' imam snage da sve rekorde potucem

i imam volje za bolje

i bice bolje, mora da bude bolje