On cuje sapate


izlomljene, potmule


huku i topote s


neke daleke obale




Sto grcaju i grce se


jece unutar lobanje


shvata - lose je


ali muz i otac je



Borac je, ne da tom


ehu da ga samelje


ali tesko je da gradis


kada imas jako lose temelje




Krhke, mrvljive i


trajno polomljen dom


iz koga nosi u sebi


trajno udomljen lom




Lose je – glasovi u glavi


al’ mozda proci ce


napet je, svi smo


ponekad takvi




Ima zenu, dvoje dece i


sagradio je novi dom


koliko god temelj los


covek mora biti nesto jos




Nesto iznad sebe samog


sebi sprat, njima krov


toliko toga, toliko dobrog


da zatrpa se rov




Ali glasovi ne prestaju


svrdlaju i tutnje


kao zgrusane slutnje


kao vapaj, kao zov




O, kako bi bilo lepo zaspati


utonuti u crnu vodu sto te zaglusi


sto celog te uzme, nezno te rastoci


u blazeno nista gde utihnu sapati




Jeka je sve glasnija


sada zna da zove ga


oseca da lomi ga


da grmi u glavi, melje ga




Da menja ga


lobanja je malena, pretesna


i zna, lose je


i tome nece biti prestanka




Ustaje pre svih


penje se na sprat


zna da voli sve njih


al’ u ovome je sam




Ni rec, ni krik


samo misao i dah


sekunde, bol


samo tren, i kraj




Ref.


Celog zivota u mojoj


glavi si – sapat


zivis u meni na mestu


gde sam jos slaba




Danas je dan kada


pustam da si vrisak


dajem ti mir koji


nisi imao nikad




Gledam je, znam kuda


odlazi kad god se ucuti


to jos gusi, ljuti


takav ambis nikad ne zatrpas


cucis iznad i slutis




Ono zasto, onaj upitnik


je pijuk na njenoj dusi


ponekad pricamo o tome


ali kako bismo mi znali


kako izgleda da prodjes


takvo nesto kad si mali




Ipak, jednom smo joj rekli


posle ko zna koje flase


da mozda ipak nije sasvim


kasno da ga spase




Izvristi njegov bol


ti mu budi mir


ti mu podari to


ti prekini niz




Ne dozvoli da sada on


tebi bude upravo sapat


koji huci po tvojoj glavi


kao fijuk i sluti svasta




Ljudi uvek trube da


samo slabi dizu ruke


od sebe i samo sebicni


dizu ruku na sebe




Al’ to nije bas uvek tako


i nekad nije to uopste


poneko resi da ode


bas zato sto voli svoje




Tako slepo, odano


vise od sopstvene koze


kada shvati da menja se


u drugo, u lose




Divim ti se oduvek


i nadam se da mozes


da mu dozvolis da bude


secanje, tata i covek




Pustam te




Ref.