Hladnoca, mrak, drhtaj, strah


sapet, nag, krhak, sam


dok, na patosu - blato svud


kasljem mulj, a mastom zvuk




Tutnji i seca na grub udarac tup


vec narednog casa, evo, budim se tu, tu


gde je to tu, gde sam sad


besan sam, a svestan da nemam trag


kud van iz bezdana



Pokrenuh um, a kosti


cini se, sve su tu i bole


prisilna igra, tisina


kida mislima krila, dok tonem




Sekundi, vecnost, grc, noge


pokusaj, zmarci, nista, i opet


malo bolje, ali ne, ne mogu jos


ne, ne dovoljno





Klecanje, mucni napor, zamor, znoj


zamalo, jos malo, izdrzi, napokon


cini mi se sada susta moc


samo stajati uspravno




Ustasmo, s uzdahom


rekoh nogama svojim


a uzdah moj


primih u usi s uzasom




Prostor mi ehom vraca bol


i tada shvatam kob


zatvoren, zarobljen negde


zasto je tako i gde je zatvor


sto sablasno nem je


kavez, moj usud i cemer





K'o u snu breme


ono kada ne mozes da trcis


ono kada ne mozes da bezis


i skamenjen jecis




U taj cas tresnu me svetlo snezno belo


padoh mu u narucje zlo nezno, slepo


kada podigoh kapke svuda, desno, levo


gore, dole oko mene je od stakla veo




Prostor ceo od ogledala satkan


niotkuda otvora, prozora ni vrata


na ivici snaga, maglovito shvatam


da u mene pilje bolne oci sa svih strana




Ogledala, svi zidovi, patos, plafon


o, gledam vas, kriva lica plove strahom


k'o da mi sudi bezbroj mojih pogleda


sve je ja, znam


svi se bojimo, strepimo gde je kraj nas




Mrak




Odjednom, huk rusi muk


zvuk grubi ubi mi sluh


da stupim kud bih, kad tlu preti potres


preki poce sud





Drhte zidovi, tavan i bezbroj mojih glava


sablasni roj grimasa, hrli meni krv mi ledi shvatam tada kakva je to zamka


prostor se skuplja




A kad zguzva se skroz do kraja


zdrobice me, to mi zele, sad znam


nada da ipak sanjam postade bleda i tanka


stizu mi, nema spasa


smrvice me, nemam kud i tacka




I bas u taj cas


sansa u patosu je rupa


svest posta budna shvatih


svetlo u sobi je stiglo otuda





Sudba mi nudi uzmak


vratih osmeh za uzvrat


al' me njena ruka gruba tresnu


vec sledeceg sekunda


jer rupa nema dna, nema dna


ne vidi se, nema ga





Ako skocim, ni pod razno


ne mogu preziveti taj pad


i sta sad ovog sveta


sav strah spoznah




U trenu kad jak osecaj


gadnog kraja dade mi znak


da skocim u taj kanal


prstanje stakla sada vise nema natrag




Kotrljam se kroz sluzav


ljigav tunel bez kraja


ta tama grize oko ispod kapka


gmize kozom, hitro stapa me


s mrtvilom mraka, gnjecavo crnilo vlada




Padam i padam i placem i padam


i najzad eto kraja svetlo nada


izleteh i premreh i tresnuh o belo


da li spas, il' opelo, samo led, dusom celom





I tad videh, shvatih


tesko verovah javi moje lice


sasvim bledo, poput oblaka


se nadvi nada mnom bedno malim


sto je iskasljan na taj zid wc-solje


zbunjen vapim, hocu gore da se vratim




I stidim se i gadim


jer sad mi je jasno sasvim


da bejah u svojoj glavi


da sam ispljuvan vani




Ispovracao sebe iz sebe


vec se u dnu solje davim


onaj nad soljom bivsi ja


drhti, stenje i zvali




Bol, kakav to gnev moj


cini da svest boj vodi


za presto nad sobom




I sve sto bio sam pre tog trena


nije vredno, al' sad je svejedno


ja nisam ja




Mrak, kakav to gnev moj


cini da svest boj vodi


za presto nad sobom





I sve sto bio sam pre tog trena


nije vredno, i s jedom gledam


svoje lice bedno tu iznad




Citav bazdi na vinjak, zvera u nista


a ipak nije sam u kupatilu


neko ili nesto je tamo


iza neka sena nije jedna


to su covek i zena


tapsu mu ramena




Tad napregnuh oka polusnena


i poznah ta lica tudja


grozna sto ga teraju da odmah


pusti vodu da skoncam, kao otpad




Ona je sociofobija, on je 21. vek


oni su dosli po njega


oni ga lazu da znaju lek, ne




Ne budi glup, oni zele samo ljusturu


samo olupinu, ljusku smusenu


bezlicnu, skrusenu srusen duh


uvek tudj sebi samom





Budes gluv, vencan s tamom


ne daj me, ne daj se


lazu te, molim te


slusaj me, ne




Ali vec je kasno


on je zacaran bajkom


da sve ce biti krasno


cim ga prime u to carstvo




Gde nema bola, gde savest nije patrola


gde si lisen mozga


gde si ponosni vlasnik bar-koda


on pusta vodu





Poslednjim pogledom oka


vidim kako ga pohotno ljube


ona je vec gola, orgijaju


skaradno slave, prodiru u njega





On je balav i prazan


i srecan i oslobodjen svega





Mrak