Ako ikad privalis priko usana ric za


jubav koja vise nema ime


to je ono cega ja najvise se bojin


da ne ostanen ka kolona bez cime


i kad me zadnji put ka suzu potiras


grube beside kad prikinu mi dah


i nema nacina da pomirin se s time


da san vako osta sam ka pas


zoven te, a puka mi je glas



Ref.


Sad znan da jubav nista ne vridi


srcem kad na nju san isa uvik bi pa


i da provon bi puka o hridi


koje podlo je sakrila magla


ledena kisa i mrak


a moran biti jak




Di god kad san sam, povirin u spomenar


a nije bas da dicin se sa njime


jerbo tuce me ka bic svaka slika oli ric


sta je predugo u srcu podstanar




I nema milosti za jude kao mi


grisne odkada su na svit zinili


ja poklonit cu se Bogu


ali podic s nogu


da san vako osta sam ka pas


zoven te, a puka mi je glas




Ref.