Veceri svake na


klupi pored nase


srecni i tihi sedeli su oni




Sapatom su nekad


rekli dve, tri reci


cinilo se neko daleko zvono zvoni



Setajuci cesto, ispred nas su stali


pogledom su rekli


mnoge lepe stvari




Mada smo ih samo


iz vidjenja znali


postali smo brzo prijatelji stari




Jednom smo im pisali sa mora


bilo je to, cini mi se, lane


i kako im adresu nismo znali




Napisali smo samo


u parku pored grada


druga klupa s desne strane




Veceras vec dugo


puni neme slutnje


cekamo da dodju svecani, beli




Da se nisu mozda uplasili sveta


ili smo ih sinoc


poslednji put sreli